Naša
zemlja ima jako veliki potencijal za sadnju i uzgoj
borovnice pre svega zbog kiselosti zemljišta.Obavezno
je pre odluke o sadnji borovnice odneti zemlju na
analizu.Za uspešnu proizvodnju borovnice i brusnice
optimalna kiselost treba da bude između 4,0-5,5Ph.
Ulaganja u proizvodnju borovnice su velika – oko 16.000
€ po hektaru, ali se ostvaruje izuzetan profit. Ukupan
bruto prihod po 1 hektaru u punom rodu dostiže oko
50.000 €, od toga troškovi proizvodnje u toku godine
ne mogu biti veci od 30% bruto prihoda. Sve ovo govori
o izuzetnoj privlačnosti gajenja kultivisane borovnice.
Temperatura. Borovnica zahteva odgovarajucu sumu i
raspored toplote u toku godine i vegetacionog perioda.
Visokoprinosne sorte borovnice, podnose hladnocu i
do -28°C, pod uslovom da su izdanci pokriveni snegom.
Medutim, ukoliko izdanci nisu pokriveni snegom, mogu
izmrznuti na temperaturama od -18°C i višim. Koren
je osetljiviji i izmrzava na temperaturi od -12 do
- 14°C.
Da bi se cvetanje i drugi biološki procesi normalno
odvijali potrebno je da borovnica prode tokom zimskog
mirovanja odredeno vreme na temperaturi nižoj od 7,2°C
(od 650 do 850 casova). Posle perioda zimskog mirovanja,
gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive
zimske temperature, posebno ako temperatura varira
izmedu +6° C u toku dana i –7° C tokom noci. Pozni
prolecni mrazevi po pravilu ne predstavljaju vecu
opasnost zbog toga što borovnica relativno kasnije
cveta. Temperature uticu i na normalo sazrevanje plodova.
U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva
od 50 do 90 dana posle cvetanja. Niže temperature
i nedovoljna suma toplote uticu da plodovi neravnomerno
sazrevaju ili da uopšte ne sazre. Sorte borovnice
su osetljive i na visoke temperature (iznad 30° C)
u toku vegetacije, posebno ako se javljaju u fenofazama
cvetanja i sazrevanja plodova i ako duže traju. Toplotni
udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u
toplim i vlažnim letima, mogu da nanesu izvesne štete,
pa cak i sušenje borovnice.
Optimalna uskladenost metabolitickih procesa se ostvaruje
u uslovima relativno toplijih dana a svežijih noci,
kada se proces disanja u toku noci prekida, tako da
biljkama na raspolaganju ostaje celokupna kolicina
akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi
iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo
ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije slucaj.
Voda i vlažnost vazduha.Za normalan razvoj, rodnost
i postizanje optimalnih prinosa po jedinici površine,
potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije
bude dovoljno vlage u zemljištu (75%-80%) i da prosecna
relativna vlažnost vazduha bude 75%. Kriticni periodi
za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj),
rasta i zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima
i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu
godinu (avgust).
Intenzivna i visoko produktivna proizvodnja borovnice
moguca je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog
taloga godišnje, s tim da je više od 50% istih pravilno
rasporedeno u toku vegetacionog perioda. Ukoliko su
nedeljne kolicine padavina u toku vegetacije manje
od 20 do 50 mm neophodno je izvršiti navodnjavanje.
Karakteristican simptom nedovoljne kolicine vlage
je crvenilo lišca. Usled suše mladari postaju slabi,
slabije je zametanje plodova, a lišce prevremeno otpada.
U ekstremnim slucajevima dolazi do sušenja mladara,
pa cak i citave biljke.
|
